Sadržaj:

Projektovanje mreža
   Struktuirano kabliranje
   TIA/EIA standardi
Izvo?enje pasivne instalacije
   Optieke veze
Bežiene mreže
Mrežne tehnologije i oprema
   TCP/IP
   Paketski prenos podataka
   Frame Relay
   Komutirani Ethernet
   Gigabit Ethernet
   Ruteri

   Aktivna mrežna oprema
     LAN Switch-evi
     WAN ruteri

Izvođenje pasivne instalacije

Komponente ožičenja

Pasivno ožičenje se sastoji od kabineta, prespojnih polja, kanalskih kutija, kablova, priključnih kutija, priključnica i prespojnih kablova (Patch Cord).

Tehnički uslovi

Pri izvođenju pasivne kablovske instalacije potrebno je da se obezbede sledeći tehnički uslovi:

• Razvodni ormani (spratni razvodi) se montiraju u zasebnim prostorijama.
  
• Ukoliko se razvodni ormani ne montiraju u zasebnim prostorijama, potrebno je da se obezbede kabineti odgovarajuće veličine za instalaciju pasivne i aktivne mrežne opreme.
  
• Svaki razvodni orman treba da ima šemu kablovske instalacije
  
• Svi konektori u okviru prespojnih polja trebaju da budu obeleženi po standardu.
  
• Priključnice se montiraju ti na vidnim i pristupačnim mestima na visini od 30-40cm od poda.
  
• UTP kablovi po celoj dužini moraju biti položeni u zaštitnim plastičnim kanalima sa poklopcem, tako da u svako vreme mogu biti pristupačni radi nadzora i eventualnih intervencija.
  
• Kablovi koji prolaze kroz otvore u etažama, zidovima i slično moraju biti zaštićeni od mehaničkih i drugih oštećenja zaštitnim elementima (plastična cev, plastično crevo ili sam kanal)
  
• Kablovi se ne pričvršćuju za elemente opreme koji su izloženi potresima ili se često pomeraju.
  
• Ako kablovi prolaze ispod transportnih sredstava moraju se preduzeti dopunske mere zaštite protiv padanja kablova.
  
• Krajevi UTP kablova u razvodnom ormanu trebaju da budu obeleženi identičnim brojem kao na razvodnoj kutiji
  
• Konektor (priključno mesto kabla) mora da ima istu provodnost i izolaciju kao i sam kabl. Kabl na spojnom mestu (konektor) ne sme da bude oštećen ni ti mu se presek sme smanjiti.
  
• Projektom je predviđena montaža plastičnih zaštitnih kanala duž trase polaganja UTP kablova.
  
• Dimenzije kanala se određuju u zavisnosti od broja UTP kablova koji se instaliraju.
  
• Sve zaštitne kanale montirati pocinkovanim vijcima.
  
• Napajanje kabineta obezbediti iz najbližeg razvodnog ormana koje sa glavnim razvodim ormanom treba da nude zajednički uzemljen.
  
• Za napajanje aktivnih komponenti mreže u kabinetu je potrebno obezbediti po 3 šuko utičnice.
  
• U slučaju mogućnosti nestanka ili pada napona energetskog napajanja potrebno je obezbediti jedinicu neprekidnog napajanja (UPS) za svaki razvod koja treba da održava napon u propisanim granicama.
  
• Za normalan rad računarske opreme je potrebno obezbediti odgovarajuće klimatske uslove koje je propisao proizvođač opreme.

Optičke veze

U slučaju da LAN mreža treba da poveže više objekata, zbog mogućih problema sa uzemljenjem i atmosferskim pražnjenjima postavljaju se optičke veze. Optičke veze osim velike brzine prenosa obezbeđuju i potrebno galvansko razdvajanje instalacija. Optičke veze se često postavljaju i u okviru pojedinih objekata, u slučajevima kada se predviđa veliki mrežni saobraćaj između kabineta (odnosno spratnih razvoda u odnosu na centar mreže).

Komponente

Sistem optičkih trasa se rešava slično bakarnim trasama, sa tom razlikom da se optički kabl na oba kraja završava odgovarujićim optičkim kutijama (ili policama u kabinetima) sa SC duplex konektorima. Optičke kutije se zatim spajaju odgovarajućim fleksibilnim prespojnim kablovima sa aktivnom opremom. Za brzine prenosa do 1.000 Mbps i rastojanjima do 550m koriste se "multimod" kablovi 50/125 ili 62,5/125 um.

U odnosu na bakarne veze, optičke veze se tehnološki složenije za izvođenje. Osim montaže kabla, potrebni su završni radovi "varenja" optičkih konektora "Splice" tehnikom. Optički kablovi tipično imaju 4, 6, 8 ili 12 vlakana, koja se na oba kraja završavaju optičkim konektorima. Sistem optičkog kabliranja omogućava i pasivne nastavke između kablova, sa time da svaki takav pasivni prelaz umanjuje dozvoljenu dužinu trase.

Kao i u slučaju bakarnih veza, optička instalacija se po izvođenju radova atestira odgovarujićim mernim uređajem. Rezultat ovih merenja je niz karakteristika instalacije, kao što su precizna dužina i margina slabljenja signala na predviđenim radnim frekvencijama.